FDISK(8) | Администрација система | FDISK(8) |
fdisk - управља партиционом табелом диска
fdisk [опције] уређај
fdisk -l [уређај...]
fdisk је дијалогом вођен програм за стварање и управљање партиционим табелама. Разуме GPT, MBR, Sun, SGI и BSD партиционе табеле.
Блок уређаји се могу поделити на један или више логичких дискова који се називају партиције. Ова подела је забележена у партиционој табели, која се обично налази на 0 сектору диска. (У БСД свету се говори о „кришкама диска“ и „натпису диска“.)
Читаво партиционисање је вођено У/И ограничењима уређаја (топологијом) по основи. fdisk је у могућности да оптимизује распоред диска за величину 4K-сектора и да користи померај поравнања на савременим уређајима за MBR и GPT. Увек је добра замисао да се прате основности fdisk-а као подразумеване вредности (нпр., први и последњи сектори партиције) а величине партиција наведене прибелешком „+/-<величина>{M,G,...}“ су увек поравнате у складу са својствима уређаја.
CHS (цилиндар-глава-сектор) адресирање је застарело и не користи се по основи. Немојте пратити старе чланке и препоруке са fdisk -S <n> -H <n> саветима за SSD или уређаје 4K-сектора.
Знајте да partx(8) обезбеђује богато сучеље за скрипте за исписивање распореда диска, fdisk је углавном осмишљен за људе. Повратна сагласност у излазу fdisk-а није загарантована. Улаз (наредбе) треба увек да буде повратно сагласан.
-b, --sector-size величина-сектора
-B, --protect-boot
-c, --compatibility[=режим]
-h, --help
-V, --version
-L, --color[=када]
-l, --list
Ако није дат уређај, уређаји поменути у /proc/partitions (ако ова датотека постоји) се користе. Уређаји се увек исписују по реду по ком су наведени на линији наредби, или то ради кернел према списку у /proc/partitions.
-x, --list-details
--lock[=режим]
-n, --noauto-pt
-o, --output списак
Основни списак колона се може проширити ако је списак наведен у формату +списак (нпр., -o +UUID).
-s, --getsz
-t, --type врста
-u, --units[=јединица]
-C, --cylinders број
-H, --heads број
-S, --sectors број
-w, --wipe када
-W, --wipe-partitions када
-V, --version
Уређај је обично /dev/sda, /dev/sdb или тако нешто. Назив уређаја се односи на читав диск. Стари системи без „libata“ (библиотеке коришћене унутар Линукс кернела за подршку АТА хост контролерима и уређајима) праве разлику између IDE и SCSI дискова. У том случају назив уређаја биће /dev/hd* (IDE) или /dev/sd* (SCSI).
Партиција је назив уређаја за којим следи број партиције. На пример, /dev/sda1 је прва партиција на првом чврстом диску у систему. Видите такође документацију Линукс кернела (датотека „Documentation/admin-guide/devices.txt“).
Прозорче „последњи сектор“ прихвата величине партиције наведене бројем сектора или у облику +/-<величина>{K,B,M,G,...}.
Ако величина има префикс „+“ тада се тумачи као релативна на први сектор партиције. Ако величина има префикс „-“ тада се тумачи као релативна највећој вредности (последњи доступан сектор за партицију).
У случају да је величина наведена у бајтовима тада за бројем може да следи суфикс множитеља KiB=1024, MiB=1024*1024, и тако редом за GiB, TiB, PiB, EiB, ZiB и YiB. „iB“ није обавезно, нпр., „K“ има исто значење као „KiB“.
Релативне величине су увек поравнате у складу са У/И ограничењима уређаја. Облик „+/-<величина>{K,B,M,G,...}“ се препоручује.
Зарад повратне сагласности fdisk такође прихвата суфиксе KB=1000, MB=1000*1000, и тако редом за GB, TB, PB, EB, ZB и YB. Ови 10^N суфикси су застарели.
fdisk омогућава читање (наредбом „I“) sfdisk(8) сагласних датотека скрипте. Скрипта се примењује на умеморисаној партиционој табели, и тада је могуће изменити партициону табелу пре записивања на уређај.
И супротно је могуће записати текући умеморисани распоред диска у датотеку скрипте наредбом „О“.
Датотеке скрипте су сагласне између cfdisk(8), sfdisk(8) fdisk и других „libfdisk“ програма. За више о овоме видите sfdisk(8).
GPT (ГУИД партициона табела)
Знајте да је први сектор још увек резервисан за заштитни ГЗП у ГПТ спецификацији. Спречава само-ГЗП алате партиционисања да лоше препознају и препишу ГПТ дискове.
ГПТ је увек бољи избор од ГЗП-а, нарочито на савременом хардверу са УЕФИ подизним учитавачем.
ДОС-врста (ГЗП)
У партиционој табели ДОС-врсте почетни померај и величина сваке партиције чувају се на два начина: као апсолутни број сектора (дат у 32 бита), и као триплета цилиндри/главе/сектори (дата у 10+8+6 бита). Први је у реду – са 512-бајтним секторима ово ће радити све до 2 TB. Други начин има два проблема. Прво, ова Ц/Г/С поља се могу попунити само када су број глава и број сектора по стази познати. И друго, чак и да знамо који би то бројеви трабало да буду, 24 бита која су доступна нису довољна. ДОС користи само Ц/Г/С, Виндоуз користи оба, Линукс никада не користи Ц/Г/С. Ц/Г/С адресирање је застарело и може бити неподржано у неким новијим издањима fdisk-а.
Прочитајте одељак ДОС-режим ако желите ДОС-сагласне партиције. fdisk по основи не мари о границама цилиндара.
BSD/Sun-врста
IRIX/SGI-врста
sync(2) и „ioctl(BLKRRPART)“ (поновно читање партиционе табеле са диска) се обављају пре изласка када партициона табела бива освежена.
Знајте да је све ово застарело. Не морате да се бринете о стварима као што су геометрија и цилиндри на савременим оперативним системима. Ако заиста желите ДОС-сагласно партиционисање тада треба да укључите ДОС режим и јединице цилиндра користећи опције „-c=dos -u=цилиндри“ линије наредби „fdisk“-а.
Наредба ДОС 6.x ФОРМАТ тражи неке информације у првом сектору области података партиције, и сматра ову информацију поузданијом од информације у партиционој табели. ДОС ФОРМАТ очекује „DOS FDISK“ да очисти првих 512 бајтова области података партиције кад год дође до промене величине. ДОС ФОРМАТ ће тражити ту додатну информацију чак и када је дата опција „/U“ – ми сматрамо ово грешком у ДОС ФОРМАТ-у и „DOS FDISK“-у.
Доњи ред је тај ако користите fdisk или cfdisk(8) да измените величину уноса ДОС партиционе табеле, тада морате такође да користите dd(1) да нулирате првих 512 бајтова те партиције пре коришћења ДОС ФОРМАТ-а за форматирање партиције. На пример, ако користите fdisk да направите унос ДОС партиционе табеле за /dev/sda1, тада (након изласка из fdisk-а и поновног подизања Линукса тако да је информација партиционе табеле исправна) требало би да користите наредбу dd if=/dev/zero of=/dev/sda1 bs=512 count=1 да нулирате првих 512 бајтова партиције.
fdisk обично сам набави геометрију диска. То није неопходно физичка геометрија диска (стварно, савремени дискови стварно немају ништа као што је физичка геометрија, нарочито не нешто што може бити описано у једноставном облику „Цилиндри/Главе/Сектори“, већ је то геометрија диска коју МС-ДОС користи за партициону табелу.
Обично по основи све иде добро, и нема проблема ако је Линукс једини систем на диску. Међутим, ако диск треба да се дели са другим оперативним системима, често је добра идеја пустити да fdisk са другог оперативног система направи барем једну партицију. Када се Линукс подиже прегледа партициону табелу, и покушава да схвати која (лажна) геометрија је потребна за добру сарадњу са другим системима.
Кад год је партициона табела исписана у ДОС режиму, провера целовитости се обавља над уносима партиционе табеле. Ова провера потврђује да су физичке и логичке тачке почетка и краја истоветне, и да свака партиција почиње и завршава се на граници цилиндра (осим за прву партицију).
Нека издања МС-ДОС-а праве прву партицију која не почиње на граници цилиндра, већ на сектору 2 првог цилиндра. Партиције које почињу у цилиндру 1 не могу почињати на граници цилиндра, али ће ово највероватније изазвати потешкоће осим ако немате OS/2 на вашем рачунару.
За најбоље резултате, треба увек да користите програм партиционе табеле специфичан оперативном систему. На пример, треба да направите ДОС партиције програмом „DOS FDISK“ а Линукс партиције програмима Линукса fdisk или cfdisk(8).
Обојавање излаза је примењено „terminal-colors.d(5)“ функционалношћу. Изричито обојавање се може искључити празном датотеком
/etc/terminal-colors.d/fdisk.disable
за наредбу fdisk или за све алате са
/etc/terminal-colors.d/disable
Корисничке специфичне $XDG_CONFIG_HOME/terminal-colors.d или $HOME/.config/terminal-colors.d преписују општа подешавања.
Знајте да се обојавање излаза може укључити по основи, и у том случају terminal-colors.d директоријуми не треба још да постоје.
Логички називи боја које подржава fdisk су:
заглавље
наслов-помоћи
упоз
добродошлица
FDISK_DEBUG=all
LIBFDISK_DEBUG=all
LIBBLKID_DEBUG=all
LIBSMARTCOLS_DEBUG=all
LIBSMARTCOLS_DEBUG_PADDING=on
LOCK_BLOCK_DEVICE=<режим>
Karel Zak <kzak@redhat.com>, Davidlohr Bueso <dave@gnu.org>
Изворно издање су написали Андриес Е. Брувер, А. В. Л Блан и други.
cfdisk(8), mkfs(8), partx(8), sfdisk(8)
За пријављивање грешака, користите пратиоца грешака на <https://github.com/util-linux/util-linux/issues>.
Наредба fdisk је део пакета „util-linux“ који се може преузети са Архиве Линукс кернела <https://www.kernel.org/pub/linux/utils/util-linux/>.
2024-12-05 | util-linux 2.39.3 |