НАЗИВ

fdisk - управља партиционом табелом диска

УВОД

fdisk [опције] уређај

fdisk -l [уређај...]

ОПИС

fdisk је дијалогом вођен програм за стварање и управљање партиционим табелама. Разуме GPT, MBR, Sun, SGI и BSD партиционе табеле.

Блок уређаји се могу поделити на један или више логичких дискова који се називају партиције. Ова подела је забележена у партиционој табели, која се обично налази на 0 сектору диска. (У БСД свету се говори о „кришкама диска“ и „натпису диска“.)

Читаво партиционисање је вођено У/И ограничењима уређаја (топологијом) по основи. fdisk је у могућности да оптимизује распоред диска за величину 4K-сектора и да користи померај поравнања на савременим уређајима за MBR и GPT. Увек је добра замисао да се прате основности fdisk-а као подразумеване вредности (нпр., први и последњи сектори партиције) а величине партиција наведене прибелешком „+/-<величина>{M,G,...}“ су увек поравнате у складу са својствима уређаја.

CHS (цилиндар-глава-сектор) адресирање је застарело и не користи се по основи. Немојте пратити старе чланке и препоруке са fdisk -S <n> -H <n> саветима за SSD или уређаје 4K-сектора.

Знајте да partx(8) обезбеђује богато сучеље за скрипте за исписивање распореда диска, fdisk је углавном осмишљен за људе. Повратна сагласност у излазу fdisk-а није загарантована. Улаз (наредбе) треба увек да буде повратно сагласан.

ОПЦИЈЕ

-b, --sector-size величина-сектора

Наводи величину сектора диска. Исправне вредности су 512, 1024, 2048, и 4096. (Новији кернели знају величину сектора. Користите ову опцију само на старим кернелима или да заобиђете замисли кернела.) Од „util-linux“-а -2.17, fdisk прави разлику између логичке и физичке величине сектора. Ова опција мења обе величине сектора у величина сектора.

-B, --protect-boot

Не брише почетак првог сектора диска приликом стварања новог натписа диска. Ова функција је подржана за GPT и MBR.

-c, --compatibility[=режим]

Наводи режим сагласности, „dos“ или „nondos“. Основно је не-ДОС режим. Зарад повратне сагласности, могуће је користити опцију без аргумента режим – тада се користи основност. Знајте да се изборни аргумент режим не може одвојити од опције -c размаком, исправан облик је на пример -c=dos.

-h, --help

Приказује текст помоћи и излази.

-V, --version

Исписује издање и излази.

-L, --color[=када]

Боји излаз. Опционални аргумент када може бити auto, never или always. Ако је аргумент када“ изостављен, подразумева се auto. Боје се могу искључити; за текућу уграђену основност видите излаз --help. Видите такође одељак БОЈЕ.

-l, --list

Исписује партиционе табеле за наведене уређаје и затим излази.

Ако није дат уређај, уређаји поменути у /proc/partitions (ако ова датотека постоји) се користе. Уређаји се увек исписују по реду по ком су наведени на линији наредби, или то ради кернел према списку у /proc/partitions.

-x, --list-details

Исто као --list, али даје више појединости.

--lock[=режим]

Користи искључиво БСД закључавање за уређај или датотеку над којом ради. Опционални аргумент режим може бити yes (да), no (не) (или 1 и 0) или nonblock (без_блока). Ако је аргумент режим изостављен, подразумева се "yes" (да). Ова опција преписује променљиву окружења $LOCK_BLOCK_DEVICE. Основно је да се уопште не користи никакво закључавање, али се препоручује зарад избегавања сукоба са systemd-udevd(8) или другим алатима.

-n, --noauto-pt

Не ствара сам основну партициону табелу на празном уређају. Партициону табелу треба изричито да направи корисник (наредбом као „o“, „g“, итд.).

-o, --output списак

Наводи које ће се колоне излаза исписати. Користите --help да добијете списак свих подржаних колона.

Основни списак колона се може проширити ако је списак наведен у формату +списак (нпр., -o +UUID).

-s, --getsz

Исписује величину у 512-бајтним секторима сваког датог блок уређаја. Ова опција је ЗАСТАРЕЛА у корист blockdev(8).

-t, --type врста

Укључује подршку само за натписе диска наведене врсте, и искључује подршку за све остале врсте.

-u, --units[=јединица]

Приликом исписивања партиционих табела, приказује величине у „секторима“ или „цилиндрима“. Основно је да прикаже величине у секторима. Зарад повратне сагласности, могуће је користити опцију без аргумента јединица – тада се користи основност. Знајте да се изборни аргумент јединица не може одвојити од опције -u размаком, исправан облик је на пример '-u=цилиндри'.

-C, --cylinders број

Наводи број цилиндара диска. Стварно не знам зашто би неко желео то да уради (да лупи самог себе чекићем по прсту).

-H, --heads број

Наводи број глава диска. (Није физички број, наравно, већ број коришћен за партиционе табеле.) Прихватљиве вредности су 255 и 16.

-S, --sectors број

Наводи број сектора по стази диска. (Није физички број, наравно, већ број коришћен за партиционе табеле.) Прихватљива вредност је 63.

-w, --wipe када

Брише систем датотека, потписе РАИД-а и партиционе табеле са уређаја, да би се избегли могући сукоби. Аргумент када може бити auto, never (никада) или always (увек). Када ова опција није дата, подразумева се auto, у ком случају се потписи бришу само када је у међудејственом режиму. У свим случајевима о откривеним потписима се извештава порукама упозорења пре прављења нове партиционе табеле. Видите такође наредбу wipefs(8).

-W, --wipe-partitions када

Брише систем датотека, потписе РАИД-а и партиционе табеле са новостворених партиција, да би се избегли могући сукоби. Аргумент када може бити auto, never (никада) или always (увек). Када ова опција није дата, подразумева се auto, у ком случају се потписи бришу само када је у међудејственом режиму и након корисниковог потврђивања. У свим случајевима о откривеним потписима се извештава порукама упозорења пре прављења нове партиције. Видите такође наредбу wipefs(8).

-V, --version

Исписује податке о издању и излази.

УРЕЂАЈИ

Уређај је обично /dev/sda, /dev/sdb или тако нешто. Назив уређаја се односи на читав диск. Стари системи без „libata“ (библиотеке коришћене унутар Линукс кернела за подршку АТА хост контролерима и уређајима) праве разлику између IDE и SCSI дискова. У том случају назив уређаја биће /dev/hd* (IDE) или /dev/sd* (SCSI).

Партиција је назив уређаја за којим следи број партиције. На пример, /dev/sda1 је прва партиција на првом чврстом диску у систему. Видите такође документацију Линукс кернела (датотека „Documentation/admin-guide/devices.txt“).

ВЕЛИЧИНЕ

Прозорче „последњи сектор“ прихвата величине партиције наведене бројем сектора или у облику +/-<величина>{K,B,M,G,...}.

Ако величина има префикс „+“ тада се тумачи као релативна на први сектор партиције. Ако величина има префикс „-“ тада се тумачи као релативна највећој вредности (последњи доступан сектор за партицију).

У случају да је величина наведена у бајтовима тада за бројем може да следи суфикс множитеља KiB=1024, MiB=1024*1024, и тако редом за GiB, TiB, PiB, EiB, ZiB и YiB. „iB“ није обавезно, нпр., „K“ има исто значење као „KiB“.

Релативне величине су увек поравнате у складу са У/И ограничењима уређаја. Облик „+/-<величина>{K,B,M,G,...}“ се препоручује.

Зарад повратне сагласности fdisk такође прихвата суфиксе KB=1000, MB=1000*1000, и тако редом за GB, TB, PB, EB, ZB и YB. Ови 10^N суфикси су застарели.

ДАТОТЕКЕ СКРИПТЕ

fdisk омогућава читање (наредбом „I“) sfdisk(8) сагласних датотека скрипте. Скрипта се примењује на умеморисаној партиционој табели, и тада је могуће изменити партициону табелу пре записивања на уређај.

И супротно је могуће записати текући умеморисани распоред диска у датотеку скрипте наредбом „О“.

Датотеке скрипте су сагласне између cfdisk(8), sfdisk(8) fdisk и других „libfdisk“ програма. За више о овоме видите sfdisk(8).

НАТПИСИ ДИСКА

GPT (ГУИД партициона табела)

ГПТ је савремени стандард за распоред партиционе табеле. ГПТ користи 64-битне адресе логичког блока, суме провера, УУИД-е и називе за партиције и неограничени број партиција (мада је број партиција обично ограничен на 128 у многим алатима за партиционисање).

Знајте да је први сектор још увек резервисан за заштитни ГЗП у ГПТ спецификацији. Спречава само-ГЗП алате партиционисања да лоше препознају и препишу ГПТ дискове.

ГПТ је увек бољи избор од ГЗП-а, нарочито на савременом хардверу са УЕФИ подизним учитавачем.

ДОС-врста (ГЗП)

Партициона табела ДОС-врсте може да опише неограничени број партиција. У сектору 0 има места за опис 4 партиције (које се називају „примарне“). Једна од њих може бити проширена партиција; то је кутија која садржи логичке партиције, са описима који се налазе на повезаном списку сектора, од којих сваки претходи одговарајућој логичкој партицији. Четири примарне партиције, било да их има или не, добијају бројеве од 1 до 4. Логичке партиције се нумеришу почевши од 5.

У партиционој табели ДОС-врсте почетни померај и величина сваке партиције чувају се на два начина: као апсолутни број сектора (дат у 32 бита), и као триплета цилиндри/главе/сектори (дата у 10+8+6 бита). Први је у реду – са 512-бајтним секторима ово ће радити све до 2 TB. Други начин има два проблема. Прво, ова Ц/Г/С поља се могу попунити само када су број глава и број сектора по стази познати. И друго, чак и да знамо који би то бројеви трабало да буду, 24 бита која су доступна нису довољна. ДОС користи само Ц/Г/С, Виндоуз користи оба, Линукс никада не користи Ц/Г/С. Ц/Г/С адресирање је застарело и може бити неподржано у неким новијим издањима fdisk-а.

Прочитајте одељак ДОС-режим ако желите ДОС-сагласне партиције. fdisk по основи не мари о границама цилиндара.

BSD/Sun-врста

„BSD/Sun“ натпис диска може да опише 8 партиција, где трећа треба да буде партиција „целог диска“. Немојте започети партицију која заправо користи његов први сектор (као разменска партиција) на цилиндру 0, јер ће то уништити натпис диска. Знајте да је БСД натпис обично угнежден унутар ДОС партиције.

IRIX/SGI-врста

„IRIX/SGI“ натпис диска може да опише 16 партиција, где једанаеста треба да буде партиција читавог „волумена“, док девета треба да има натпис „заглавље волумена“. Заглавље волумена ће такође покрити партициону табелу, тј., почиње на нултом блоку и простире се по основи преко пет цилиндара. Преостали простор у заглављу волумена се може користити уносима директоријума заглавља. Ниједна партиција не може да се преклапа са заглављем волумена. Такође немојте мењати његову врсту нити правити неки систем датотека на њему, јер бисте изгубили партициону табелу. Користите ову врсту натписа само када радите са Линуксом на „IRIX/SGI“ рачунарима или „IRIX/SGI“ дисковима под Линуксом.

sync(2) и „ioctl(BLKRRPART)“ (поновно читање партиционе табеле са диска) се обављају пре изласка када партициона табела бива освежена.

ДОС РЕЖИМ И ДОС 6.X УПОЗОРЕЊЕ

Знајте да је све ово застарело. Не морате да се бринете о стварима као што су геометрија и цилиндри на савременим оперативним системима. Ако заиста желите ДОС-сагласно партиционисање тада треба да укључите ДОС режим и јединице цилиндра користећи опције „-c=dos -u=цилиндри“ линије наредби „fdisk“-а.

Наредба ДОС 6.x ФОРМАТ тражи неке информације у првом сектору области података партиције, и сматра ову информацију поузданијом од информације у партиционој табели. ДОС ФОРМАТ очекује „DOS FDISK“ да очисти првих 512 бајтова области података партиције кад год дође до промене величине. ДОС ФОРМАТ ће тражити ту додатну информацију чак и када је дата опција „/U“ – ми сматрамо ово грешком у ДОС ФОРМАТ-у и „DOS FDISK“-у.

Доњи ред је тај ако користите fdisk или cfdisk(8) да измените величину уноса ДОС партиционе табеле, тада морате такође да користите dd(1) да нулирате првих 512 бајтова те партиције пре коришћења ДОС ФОРМАТ-а за форматирање партиције. На пример, ако користите fdisk да направите унос ДОС партиционе табеле за /dev/sda1, тада (након изласка из fdisk-а и поновног подизања Линукса тако да је информација партиционе табеле исправна) требало би да користите наредбу dd if=/dev/zero of=/dev/sda1 bs=512 count=1 да нулирате првих 512 бајтова партиције.

fdisk обично сам набави геометрију диска. То није неопходно физичка геометрија диска (стварно, савремени дискови стварно немају ништа као што је физичка геометрија, нарочито не нешто што може бити описано у једноставном облику „Цилиндри/Главе/Сектори“, већ је то геометрија диска коју МС-ДОС користи за партициону табелу.

Обично по основи све иде добро, и нема проблема ако је Линукс једини систем на диску. Међутим, ако диск треба да се дели са другим оперативним системима, често је добра идеја пустити да fdisk са другог оперативног система направи барем једну партицију. Када се Линукс подиже прегледа партициону табелу, и покушава да схвати која (лажна) геометрија је потребна за добру сарадњу са другим системима.

Кад год је партициона табела исписана у ДОС режиму, провера целовитости се обавља над уносима партиционе табеле. Ова провера потврђује да су физичке и логичке тачке почетка и краја истоветне, и да свака партиција почиње и завршава се на граници цилиндра (осим за прву партицију).

Нека издања МС-ДОС-а праве прву партицију која не почиње на граници цилиндра, већ на сектору 2 првог цилиндра. Партиције које почињу у цилиндру 1 не могу почињати на граници цилиндра, али ће ово највероватније изазвати потешкоће осим ако немате OS/2 на вашем рачунару.

За најбоље резултате, треба увек да користите програм партиционе табеле специфичан оперативном систему. На пример, треба да направите ДОС партиције програмом „DOS FDISK“ а Линукс партиције програмима Линукса fdisk или cfdisk(8).

БОЈЕ

Обојавање излаза је примењено „terminal-colors.d(5)“ функционалношћу. Изричито обојавање се може искључити празном датотеком

/etc/terminal-colors.d/fdisk.disable

за наредбу fdisk или за све алате са

/etc/terminal-colors.d/disable

Корисничке специфичне $XDG_CONFIG_HOME/terminal-colors.d или $HOME/.config/terminal-colors.d преписују општа подешавања.

Знајте да се обојавање излаза може укључити по основи, и у том случају terminal-colors.d директоријуми не треба још да постоје.

Логички називи боја које подржава fdisk су:

заглавље

Заглавље табела излаза.

наслов-помоћи

Наслови одељака помоћи.

упоз

Поруке упозорења.

добродошлица

Порука добродошлице.

ОКРУЖЕЊЕ

FDISK_DEBUG=all

укључује излаз „fdisk“ прочишћавања.

LIBFDISK_DEBUG=all

укључује излаз „libfdisk“ прочишћавања.

LIBBLKID_DEBUG=all

укључује излаз „libblkid“ прочишћавања.

LIBSMARTCOLS_DEBUG=all

укључује излаз „libsmartcols“ прочишћавања.

LIBSMARTCOLS_DEBUG_PADDING=on

користи видљиве знакове попуњавања.

LOCK_BLOCK_DEVICE=<режим>

користи изричито БСД закључавање. Режим је 1 или 0. Видите --lock за више о томе.

АУТОРИ

Karel Zak <kzak@redhat.com>, Davidlohr Bueso <dave@gnu.org>

Изворно издање су написали Андриес Е. Брувер, А. В. Л Блан и други.

ПОГЛЕДАЈТЕ ТАКОЂЕ

cfdisk(8), mkfs(8), partx(8), sfdisk(8)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ ГРЕШАКА

За пријављивање грешака, користите пратиоца грешака на <https://github.com/util-linux/util-linux/issues>.

ДОСТУПНОСТ

Наредба fdisk је део пакета „util-linux“ који се може преузети са Архиве Линукс кернела <https://www.kernel.org/pub/linux/utils/util-linux/>.