RUNUSER(1) | Корисничке наредбе | RUNUSER(1) |
runuser - покреће наредбу са заменским корисником и ИД-ом групе
runuser [опције] -u корисник [[--] наредба [аргумент...]]
runuser [опције] [-] [корисник [аргумент...]]
runuser се може користити за покретање наредби са заменским ИД-ом корисника и групе. Ако опција -u није дата, runuser се пребацује на su-сагласну семантику а шкољка се извршава. Разлика између наредби runuser и su је та да runuser не тражи лозинку (јер је може извршити само администратор) и користи другачије PAM подешавање. Наредба runuser не мора бити инсталирана са овлашћењима „постави-ИД-корисника“.
Ако ПАМ сесија није захтевана, тада је препоручљиво решење коришћење наредбе setpriv(1).
Када је позвана без аргумената, runuser подразумева покретање међудејствене шкољке као администратор.
За повратну сагласност, runuser подразумева да не мења текући директоријум и да постави само променљиве окружења HOME и SHELL (плус USER и LOGNAME ако циљни корисник није администратор). Ово издање runuser користи PAM за управљање сесијом.
Знајте да runuser у свим случајевима користи PAM (pam_getenvlist()) да одради крајњу измену окружења. Опције линије наредби --login и --preserve-environment утичу на окружење пре него ли се измени са PAM-ом.
Од издања 2.38 runuser поново поставља ограничења изворишта процеса RLIMIT_NICE, RLIMIT_RTPRIO, RLIMIT_FSIZE, RLIMIT_AS и RLIMIT_NOFILE.
-c, --command=наредба
-f, --fast
-g, --group=група
-G, --supp-group=група
-, -l, --login
-P, --pty
Ова функција је углавном осмишљена за међудејствене сесије. Ако стандардни улаз није терминал, већ на пример спојка (нпр., echo "датум" | runuser --pty -u корисник), тада је заставица ECHO за псеудотерминал искључена да би се избегао неуредан излаз.
-m, -p, --preserve-environment
-s, --shell=шкољка
Ако циљни корисник има ограничену шкољку (тј. није на списку у /etc/shells), тада се опција --shell и променљиве окружења ШКОЉКА занемарују осим ако корисник позивар није администратор.
--session-command=наредба
-w, --whitelist-environment=списак
-h, --help
-V, --version
runuser чита /etc/default/runuser и /etc/login.defs датотеке подешавања. Следеће ставке подешавања су значајне за runuser:
ENV_PATH (ниска)
ENV_ROOTPATH (ниска), ENV_SUPATH (ниска)
ALWAYS_SET_PATH (логичка)
Променљива окружења ПУТАЊА може бити другачија на системима где су /bin и /sbin спојене у /usr; на ову променљиву такође утиче --login опција линије наредби и ПАМ системска поставка (нпр., pam_env(8)).
runuser обично даје излазно стање наредбе коју извршава. Ако је наредба убијена сигналом, runuser резултира бројем сигнала плус 128.
Излазно стање које ствара сама runuser:
1
126
127
/etc/pam.d/runuser
/etc/pam.d/runuser-l
/etc/default/runuser
/etc/login.defs
Ова runuser наредба је проистекла из su „coreutils“-а, која је заснована на примени од стране Дејвида Мек Кензија, и Федорине runuser наредбе од стране Дан Валша.
setpriv(1), su(1), login.defs(5), shells(5), pam(8)
За пријављивање грешака, користите пратиоца грешака на <https://github.com/util-linux/util-linux/issues>.
Наредба runuser је део пакета „util-linux“ који се може преузети са Архиве Линукс кернела <https://www.kernel.org/pub/linux/utils/util-linux/>.
2024-12-05 | util-linux 2.39.3 |